Šta je Insulinska rezistencija i na šta utiče?


Najnovijim naučnim dostignućima utvrđeno je da poremećaji u delovanju insulina, stručno INSULINSKA REZISTENCIJA (IR), svojom suštinom izazivaju nastanak arterioskleroze i tip 2 dijabetesa. Ovim naučnim otkrićem, jasno su trasirani putevi u budućem preveniranju i uspešnijem lečenju ovih bolesti.

Zbog te svoje uloge i zdravstvenog značaja terapija INSULINSKE REZISTENCIJE je od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i najvećih eksperata za poremećaje metabolizma, promovisana u prioritetno strategijsko usmerenje za budućnost! Za to su potrebne nove formulacije lekova kojima se povećava metabolička efikasnost insulina.

insulinska rezistencija

Pojašnjenje šematskog prikaza:
Iznad površine mora – vidljivo i poznato, su dve grupe bolesti (kardiovaskularne i Tip 2 diabetes) sa pratećim „faktorima rizika“ (crtice i strelice). Predmet su dosadašnje pažnje, razumevanja i terapijskih tretmana (terapijski protokoli), što podrazumeva neizbežno „gomilanje lekova“ u prirodnom, evolutivnom toku poremećaja kod svakog pacijenta sa ovim poremećajem.

Suština je skrivenija – „podvodna stena“, snažna i zajednička osnova koja preko HIPERINSULINIZMA ugrožava zdravlje i uzrokuje najmasovnije bolesti civilizacije.

U moru – tamno plava zona, je skrivena ali upoznata suština – „zajednička stena“, na čije postojanje, oblik i veličinu dosadašnja terapija ima vrlo malo uticaja. Zbog toga se i ostvaruju nekompletni terapijski efekti i lošija ukupna prognoza. Do sada prevencija nije moguća.

Lečenjem uzroka bolesti (strategija budućnosti) pored veće efikasnosti lečenja i materijalnih ušteda, omogućena je suštinska prevencija ovih bolesti.

HIPERINSULINIZAM je merljiva posledica prisustva Insulinske rezistencije. To je iznuđeni odgovor organizma na ometanje dejstva insulina srazmeran stepenu postojanja IR. Kvantitetom se nastoji nadomestiti kvalitet, i to je realna potreba organizma. Zbog toga on određuje veličinu, obim i čvrstinu zajedničke osnove – „podvodne stene“. U stepenu svoje prisutnosti i trajnosti, postojeći HIPERINSULINIZAM je odgovoran za:

  • progresivno oštećenje arterija (hipertenzija, arterioskleroza),
  • poremećaje metabolizma šećera (dijabetes) i masti (dislipidemija),
  • pojačano zgrušavanje krvi (tromboze),
  • poremećaje imuniteta (infekcije, maligniteti),
  • pojačan apetit (gojaznost),
  • pad radne energije (depresije),
  • narušen kvalitet života.

    • Ovaj zajednički uzrok za nastanak i sve zdravstvene posledice ovih bolesti je sakriven – bez simptoma, ali ga možemo prepoznati ili dijagnostikovati, kroz trajnije i izraženije povećane koncetracije insulina (hiperinsulinizma) u krvi (direktan pokazatelj), ili prisustvom hiperglikemija, dislipidemija tipa (holesterol↑, LDL↑, trigliceridi↑ a HDL↓), kao i već nastale hipertenzije, prisutne gojaznosti i sl. – indirektni pokazatelji.

    Najpouzdaniji dijagnostički postupci su KLAMP procedure (svetski zlatni standard). U praksi se često koriste jednostavnije i jeftinije metode. Izračunavaju se odnosi između vrednosti aktuelnih glikemija i odgovarajućih koncetracija insulina.